Bordovske kupaže - Sjajni duel robusnosti sa cvetnim i voćnim aromama

Bordovske kupaže - Sjajni duel robusnosti sa cvetnim i voćnim aromama

Bordovske kupaže

Pod Bordovskom kupažom podrazumeva se mešavina Merlota i pre svega Cabernet Sauvignona, na čijoj je bazi spravljeno, a nešto ređe…

Šumadija - novi pravci vinske umetnosti

Šumadija - novi pravci vinske umetnosti

Novi pravci vinske umetnosti

Pre no što sam počela da pišem ovaj tekst s idejom da se fokusiram na domaći vinski turizam, primećujem kako…

Dela su još uvek daleko iza nas

Dela su još uvek daleko iza nas

Gde je danas vinska scena Srbije

Gde je danas vinska scena Srbije Tu su i dalje prisutna razmišljanja pojedinaca koja su zaostala iz vremena tzv. masovnih vina,…

Sremski Karlovci - Mesto ugodnih vina

Sremski Karlovci - Mesto ugodnih vina

Sremski Karlovci

Neki trgovci su kupovali i izvozili vina u svet, pa karlovački nektar dolazi na vinske karte prekookeanskih brodova od Evrope…

Frontpage Slideshow | Copyright © 2006-2012 JoomlaWorks Ltd.

Vino kao inspiracija mnogim umetnicima kroz istoriju

Postoji razlog zašto se vino naziva nektarom bogova. Od pamtiveka vino predstavlja svojevrstan eliksir, piće koje je služilo da nas opusti, pospeši inspiraciju, pruži nam utehu, ili samo ulepša neki specijalitet, pa se iz tih razloga može reći da ima božanski i mitski karakter. Štaviše, vino je kroz istoriju služilo kao inspiracija mnogim umetnicima, ne samo kao način da bolje iskažu svoje sposobnosti na platnu ili mermeru, već se pojavljivalo kao čest predmet ili prateći atribut u njihovim radovima, i kao supstanca koja može da pospeši razvoj kreativnosti.

Ako vas zanima u čemu leži čar vina i kako su neki od najvećih umetnika na svetu koristili ovo plemenito piće u svojm radovima, saznajte u nastavku teksta.
Sve je počelo od Dionisa i Baha
Kada je u pitanju nastanak vina, nije lako utvrditi tačan period, ali kroz istoriju je poznato da je evolucija vina ispresecana što istorijom, što mitologijom, a tu i tamo i ponekom legendom. Skoro svaka veća civilizacija je tokom istorije imala bar jedno božanstvo posvećeno isključivo vinu, pa je u Egiptu to bio Oziris, za Grke je to bio Dionis, a za Rimljane Bah. Upravo su Dionis i Bah, tj. svetkovine posvećene ovim božanstvima, uglavnom služile kao tema mnogobrojnih slika, gde je svaki slikar želeo da pokaže svoje viđenje ovih proslava, a upravo je vino bilo prisutno kao arhetip.

Načini na koji je vino inspirisalo same umetnike mogu biti vidljivi i na slikama, skulpturama ili keramici, a evo i kod kojih umetnika je vino bila dominantna “muza”.
Slikar iz Brigosa - Crveno- figuralni pehar (490 - 480 BC)
Pijanke predstavljaju jedan od centralnih motiva života viših slojeva društva u Atini. Društveni život ove demokratske nacije u nastajanju, gde su filozofija, drama i umetnost bile na svom vrhuncu, često je bio “podmazivan” velikim količinama vina. Ovaj oslikani pehar prikazuje simpoziju (odnosno pijanku), gde se mladi, bogati muškarac zavaljuje unazad, sa ogromnim peharom vina sa strane, i posmatra plesačicu. Možda izgleda kao prikaz čistog uživanja u prizoru, međutim Platon smatra da je intelektualni razvogor na ovakvim okupljanjima često postajao jako ozbiljan, poput debate u njegovom delu “Simpozijum”.
Mikelanđelo - Bah (1496 - 1497)
U drevnoj mitologiji (a i u većem delu renesansne umetnosti) Bah predstavlja mnoćno božanstvo, sa neprikosnovenom kontrolom nad čovenčanstvom, dok ga opija. Mladi Mikelanđelo Buanoroti ga je video drugačije, budući da je Mikelanđelo generalno imao ozbiljan i težak pogled na život.

Skulpura Baha koju je izvajao u svojim ranim dvadesetim, u Rimu, je užasna predstava nastupajućeg ludila. Bah je ove prikazan pijan i strašan, sa praznim pogledom i čudno nakrivljenom glavom, pokret koji je odraz njegovog duševnog stanja i trenutka kada počinje da gubi kontrolu. Ova skulptura predstavlja jedan od najdalekosežnijih prikaza pijanstva ikada stvorena od strane umetnika.
Anton Van Dajk - “Pijani Silen koga pridržava Satir” (1620)
Prema drevnom mitu, Silen je debeli, pijani stari prijatelj boga vina - Baha. U ovoj maestralnoj baroknoj slici vidi se Silen, toliko pijan da ne može da stoji uspravno i satir koji stoji pored njega i pridržava ga. Silen izgleda srećan u svom poniženju, kao neko ko je jedno sa prirodom i vizijama božanskog koje mu dolaze u pijanom stanju uma.
Velaskez - “Bahov trijumf” ili “Pijanci” (1628-1629)
Dijego Velaskez je čuven po dijapazonu slika koje se kreću od slikanja života u Sevilji 17. veka, do portreta madridskog kralja i rimskog pape. U ovom ironičnom delu Bahov trijumf, poznatijem kao Pijanci, španski slikar je na neki način uporedio mit i stvarnost, odnosno visine koje umetnost doseže i svu niskost i odvratnost života na ulici.

Slika perceprira, na neki način kao što to radi moderna konceptualna fotografija, drevno božanstvo Baha koji dolazi na Zemlju, i posećuje Španiju 17. veka. Umesto klasičnih prikaza satira i menada kojima je Bah uvek okružen, na Velaskezovom platnu oko njega su pijanci. Ova slika prikazuje mit vina kao kulturnu aspiraciju koja se susreće sa užasnom stvarnošću alkoholizma, kao bega od siromaštva.

Verujemo da ste na osnovu dosadašnjih primera ustanovili da je vino neminovno služilo kao inspiracija, ali je takođe u pojedinim umetnicima budilo misli ili osećaja koja su ih morila i koja su mogli da iskažu samo kroz svoju umetnost, ali da i da su upravo zahvaljujući svom nasleđu ovaj svet učinili mnogo bogatijim i ohrabrili mnoge buduće umetnike da krenu njihovim stopama.
 

 
Submit to FacebookSubmit to Google BookmarksSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Najnoviji broj magazina

Pratite nas

  

 

Google+