Kako alkohol iz vina utiče na naš organizam

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Vino, a pogotovo crvena sorta, je godinama proučavano sa impresivnim nalazima koji sugerišu značajne benefite na ljudski organizam i kvalitet života uopšte. Mnoga istraživanja su pokazala da vino može uticati na duži životni vek čoveka, da štiti od nekih vrsta raka, poboljšava mentalno zdravlje i pruža prednosti za zdravlje srca.

Naravno, važno je razumeti da je ključ za sve navedene blagodeti ovog pića - umerenost. Umerena potrošnja vina se odnosi na potrošnju vina u količini koja je dobra za zdravlje. Međutim, upravo to može stvoriti zabunu ljubiteljima i konzumentima “božanskog nektara” - šta tačno podrazumeva “umereno” konzumiranje vina? Koliko vina možete popiti u jednom obroku pre nego što se zdravstvene prednosti ne pretvore u opasnosti, zavisi od mnogih faktora – uključujući težinu osobe, starost, pol i opšte zdravstveno stanje, kao i to da li se vino konzumira sa hranom ili na prazan stomak.

Poznato je da žene apsorbuju alkohol brže od muškaraca zbog njihovog nižeg sadržaja vode u organizmu i različitim nivoima želudačnih enzima. Dakle, umerena konzumacija vina podrazumeva manju količinu ovog napitka za žene nego za muškarce. To znači da umereno konzumiranje vina podrazumeva – jedno pića dnevno za žene i do dva pića dnevno za muškarce.
Alkohol u vinu i njegova dejstva
Alkohol je najvažniji sastojak vina, koji nastaje u procesu alkoholne fermentacije tj. pretvaranje šećera delovanjem kvaščevih gljivica. U našim vinima količina alkohola varira između 70 i 110 grama na 1 litru, odnosno od 8,8 do 13,8 posto. U poslednjih nekoliko godina na tržištu se pojavio veliki broj vina sa visokim procentom alkohola (13-14,9 %), što je posledica klimatskih promena.

Etanol, kao primarni i najvažniji alkohol u vinu, od velikog je značaja za mikrobilošku stabilnost vina, njegovo starenje, zrenje i senzorna svojstva. Etanol je sam po sebi neurotoksičan (proizvodi negativan efekat na strukturu i funkciju centralnog i perifernog nervnog sistema), psihoaktivan (menja funkciju mozga, što dovodi do promena u percepciji, raspoloženju, svesti i ponašanju) i jedan je od najstarijih rekreacionih droga.
Opasnosti konzumiranja alkohola
Zbog navedeneih svojstava ovog alkohola, važno je voditi računa prilikom konzumiranja vina, jer svaka preterana upotreba vina kao alkoholnog pića može dovesti do stanja pijanstva i poremetiti rasuđivanje i osećaj za stvarnost. Posebnu pažnju moralo bi da obrate vozači i svi ostali učesnici u saobraćaju, s obzirom na to da vožnja u pijanom stanju jeste zaista jedan od značajnih faktora ugrožavanja bezbednosti saobraćaja i pooštravanje kaznene politike u ovom segmentu ima puno opravdanje.

Kada sednete pijani u automobil predstavljate opštu opasnost za sve učesnike u saobraćaju, a kada dođe do neke nepredviđene situacije tada kočnice ne vrede, jer je opšte poznato da reakcije pijanih ljudi otupe i veća je verovatnoća da se dogodi saobraćajna nezgoda. Statistika pokazuje, da je uzročnik skoro polovine saobraćajnih nesreća alkohol.
Benefiti koje vino ima na čoveka
Konzumiranja alkohola, uključujući vino, u umerenim količinama smanjuje rizik od koronarne bolesti za čak 30%, čineći crvena i bela vina korisnim dodacima ishrani. Crveno vino je izvor antioksidansa u izobilju, koji mogu da spreče bolesti srca podizanjem nivoa dobrog holesterola i štiteći arterije od oštećenja. Ako se pije u umerenim količinama vino deluje protiv Alchajmerove bolesti, osteoporoze i srčanog infarkta, jača jetru, sprečava nastanak kamena u bubregu, ublažava crevne tegobe, pomaže kod prehlade i osvežava ten.

Resveratrol, snažan antioksidans koji se nalazi u grožđu, može da spreči rast ćelija raka, uključujući rast ćelija raka dojke. Takođe može da ponudi kardiovaskularne beneficije koje vas štite od ateroskleroze – stanja koje karakteriše prisustvo masnih naslaga na zidovima arterija. Pošto grožđe za crvena vina duže fermentira (i sa kožom je), crveno vino sadrži više resveratrola.
Pomaže kod bolesti srca
Crveno vino, kada se konzumira umereno, ima prednosti za zdravlje srca. Alkohol i neke supstance u crvenom vinu koje se zovu antioksidanti mogu da spreče bolesti srca povećanjem nivoa HDL holesterola (dobrog holesterola) i pružaju zaštitu od oštećenja arterija. Resveratrol može biti ključni sastojak u crnom vinu koji pomaže u sprečavanju oštećenja krvnih sudova, smanjuje nivo LDL holesterola (loš holesterol) i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.
Pomaže u snižavanju krvnog pritiska
Pijenje crvenog vina redovno može da poveća HDL holesterola. HDL je “dobar” holesterol koji odstranjuje plak sa zidova vaših arterija, čime se smanjuje krvni pritisak. Čaša crnog vina noću može da pomogne da se opustite i oslobodite stresa jer usporava aktivnost u nervnom sistemu. Stres može podići krvni pritisak i povećati rizik za kardiovaskularne bolesti.

Belo vino može takođe da bude dobar izbor za visok krvni pritisak, zahvaljujući određenim vrstama polifenola koje se nalaze u njemu i mogu da snižavaju loš holesterol. Belo vino sadrži i kalijum, koji je poznat po tome da snižava krvni pritisak. Ne bi trebalo, međutim, da počnete da pijete crno vino da smanji krvni pritisak ili za oslobađanje od stresa ako već ne pijete alkohol.
Ko sme, a ko ne bi trebalo da pije vino i alkohol?
● Svaka zdrava osoba može uživati u pozitivnom delovanju umerene količine vina.
● Alkohol je otrov za decu. Ćelije mozga reaguju znatno osetljivije nego u odraslih, napada enzimski sastav i metabolizam. Postoji naročita opasnost da kod njih dodje do smetnji u duševnom razvoju. Dečija jetra nije u mogućnosti da toliko razgradi alkohol.
● Trudnice bi se takodje trebalo odreći alkohola. Isto važi i tokom dojenja.
● Osobe koje boluju od čira na želucu ne bi trebalo da piju vino. Postoji opasnost da plilikom delovanja vina dodje do pogoršanja bolesti.
● Kod upale pankreasa i oboljenja jetre vino je potpuno zabranjeno
● Osobe koje boluju od hemoroida crno vino može, pod odredjenim okolnostima, pogoršati tegobe jer širi krvne sudove.
● Pojačan rad štitne žlezde je prepreka za uzimanje vina.
● Osobe koje boluju od gihta, ne bi trebalo da piju crno vino.
● Visok krvni priisak može biti posledica prevelikog uzimanja alkohola. Umereno pijenje vina snižava krvni pritisak

Još u srednjem veku je najveći lekar tog vremena Paracelsius rekao: “Vino je hrana, lek ili otrov”. A da li će nam vino biti hrana, lek ili otrov zavisi od nas samih i kakav pristup imamo prema ovom napitku. Kao što smo već više puta ponovili u tekstu umerenost je ključ svega, stoga slobodno uživajte u ovom piću, ali pažljivo i sa granicom.
 

 
Submit to FacebookSubmit to Google BookmarksSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Pratite nas

  

 

Google+