BURGUNDIJA - REZIDENCIJA - CHARDONNAY

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Rating 4.50

Pogled sa tornja “Rheinturm” pada na grad, koji na dva dela preseca reka Rajna. Sa 180 metara visine možete, i to sa čašom vina u ruci pogotovo kada se krajem marta održava Međunarodni sajam vina Pro Wine, uživati u panorami nemačkog Milana, “sela”(nem. dorf) sa preko pola miliona stanovnika – Dizeldorfu. Mešavina stare i nove arhitekture, mira i užurbanosti, poslovnosti i odmerene ljubaznosti, Dizeldorfu daju osoben pečat, ali razvijena industrija, pogotovo modna zatim i trgovina, kao i pregršt oglašivačkih agencija i multinacionalnih korporacija s pravom su mu doneli epitet nemačkog Milana.

I dok se po šetalištu uz reku smenjuju šetači i rekreativci, dok tranvaji mile ulicama, a turisti centrom grada i starim delom Alštata tražeći najlepšu scenografiju za uspomenu, devetnaesti Pro Wine otvara vrata vinskog sveta koji je trajo tri čudesna dana od 24. do 26 marta. U sedam hala bili su raspoređeni vinski regioni sveta sa preko 4500 učesnika. Osim tradicionalnih “vinskih” zemalja kao što su Francuska, Španija ili Italija svoja vina predstavili su po prvi put i Urugvaj, Meksiko i, sasvim netipično, Kina.

Ono što ovaj sajam izdvaja od drugih je prefektna organizacija, odlično osmišlenji info pultovi i lako snazlaženje na ProWine-ovoj planeti vina. Zbog toga su se proizvođači i trgovci lako povezali te se stiče utisak da je svako uspeo da nađe ono za čim je, u vinskom svetu, tragao. Ipak pre polaska na Pro Wine u Dizeldrof svaki vinar, trgovac, tragač ili jednostavno ljubitelj, trebao je da osmisli sopstveni itinerer jer se jedino tako u moru ponude moglo doći do onog što traži. Naslov putovanja ekipe magazina Wine & Fine na dizeldorfskom sajmu bila je Burgundija – kao jedna od najznačjanijih, ne samo francuskih već i svetskih vinskih regija, sa akcentom na bela vina Burgundije i razloge njihove posebnosti. Izazov za istraživanje ove francuske vinske regije ne leži samo u finalnom proizvodu – vinu, već u tlu, sortama, načinu proizvodnje, etiketama, plasmanu i prodaji.

U Burgundiji, zvaničnoj rezidenciji Chardonnay, sve počinje od i iz zemlje, zemljišta, teroara (terroir). Termin je nikao u Burgundiji i frnacuskim vinima dao pun smisao. Najjednostavnije rečeno, tle Burgundije sastavljeno je od gline i krečnjaka stvorenih još u doba jure i u tome bi bila specifičnosti ovog tla, uz naravno i druge tipove koji opet imaju svoje posebne karakteristike. U vezi sa tlom treba istaći i da se u  Burgundiji zaprimila filozofija specifičnosti malih parcela, sa svojim osobenostima zemljišta, a iz nje je iznikla maksima koje se već vekovima burgundski vinari drže “da treba pustiti da vino samo sebe stvara”, pre svega u vinogradu. Pri tome treba imati na umu da su vinogradi Burgundije veoma složeni po pitanju vlasničke strukture. Za to je “kriv “ Napoleon i njegov zakon o nasledstvu, koji su posede ravnomereno podelili na sve potomke, pa je vremenom nastalo više malih vinograda, a svaki od njih može da ima više vlasnika. Zato je u čitanju etiketa, što je posebna veština ali i pravo “minsko polje” kada je Burgundija u pitanju,  ključna reč domen (domaine). Ona donosi naziv skupa tih vinogradskih parcela, često vrlo malih i razbacanih po burgundskim brežuljcima, a čiji su vlasnici jedna osoba ili pak kompanija. Možda upravo u tome, pored samog teroara leži tajna burgunskih vina i njihove cene. Na domenima će se sa svake od ovih parcela proizvesti zasebno vino, te će ukupno gledano različitih vina biti puno, ali količine svakog vina ponaosob su male. Čitanje etiketa je možda i najbitniji korak za ljubitelja vina jer ona nudi mnoštvo informacija. One su lična karta vina u kojoj je zapisano delovanja prirode i čoveka, a u svrhu stvaranja božanskog napitka – vina.

Čovek je u priči burgundskih vinara tek instrument u rukama prirode čija je misija i zadatak da svojim radom spoji ono najbolje: zemljište i sortu, da rukama uradi sve što može, da poštuje zakone prirode, da strpljivo iščekuje rezultate i plod rada pretoči u vinske čaše. Iako je tehnologija proizvodnje uznapredovala Burgundija se ne odriče konjskih zaprega, ručnog orezivanja, pletenih korpi, hrastovih buradi...i koristi sve što može da ukus davnina sačuva u vinima. Pa ipak moderna tehnologija ima važnog upliva jer je osnova odražvanja higijenskog nivoa proizvodnje vina. Tradiciju ljubomorno čuvaju jer ako loza uspeva da svojim korenjem dohvati fosilne ostake u tlu, priroda da sunce i kišu, onda je sasvim prirodno da čovekova misija bude da sačuva najbolje uskuse tehnologijom koja je najbiliža prirodi. 

Tri dana ciljane i dobro planirane posete Pro Wine-u, sa ugovorenim sastancima nije bilo dovoljno da se Burgundija i njena bela vina sasvim i do kraja istraže. Ipak saznanja i kontakti do koji se došlo dovoljna su da se makar odškrinu vrata vinskog sveta Burgundije, i da ona ne ostanu nedostižna tajna većini vinskih poklonika. Osim što je u vazduhu tokom tri dana s pravom vladala atmosfera nadmoći i šarmantne arogancije burgundskih vinara, nije bilo prpreka za stvarnu saradnju sa prilično zahtevnim vinarima. Na sve to treba da se gleda kao na izazov da vina burgundije nađu svoje ljubitelje i na ovim prostorima kao i da donesu nova saznanja, učenjem od boljih.

A šta smo za tri dana saznali o Burgundiji i burgundskim vinima pokušaćemo da vam prenesemo na stranicama koje slede. Za početak valja Burgundiju (Bourgogne), smestiti na geografsku kartu. Pri tome treba napomenuti da je Burgundija, čije ime ljubitelji veličanstvenenog Chardonnay i Pinot Noir izgovaraju sa poštovanjem, regija smeštena u istočnoj Francuskoj, između gradova Dijon i Lyon, u blizini granice sa Švajcarskom. Čine je četiri departmana: Yonne, Côte-d'Or, Nièvre i Saône-et-Loire, a naseljava je više od 1,6 miliona stanovnika. Karakteriše je kontinentalna klima sa vrlo toplim letima i blagim zimama. Podeljena je na nekoliko regija: Chabli, Cote de Nuits, Cote de Beaune, Cote Chalonnaise, Maconnais i Beaujolais. Naziv cele regije Burgundija vodi poreklo iz istorije kada su prazan prostor posle pada Zapadnog rimskog carstva naselili germanski narodi Burgundi, poreklom sa ostrva Burgundaholm (danas Bornholm) u Danskoj. Burgundija je svoju istoriju taložila ne samo u ratovima i kraljevim već i u periodima mira, iskorištavajući prirodnu blagodat kilme i ravničarskog krajolika, presečenog uzvišenjima u središnjem delu. Upravo ovkav geografski profil odredio je Burgundiju za mesto najboljih vina.

Kada se kaže burgundsko vino, misli se pre svega na beli i crveni burgundac (bourgogne rouge i bourgogne blanc). Beli burgundac oličen je sorti Chardonnay, a crveni burgundac predstavlja vina od sorte Pinot Noir i obe su sinonimi za vina Burgundije. Kao i svuda i ovde postoji izuzetak koji potvrđuje pravilo, a to je podregija Božole (Beaujolais) u kojoj dominira crvena sorta Game, pa se zato jedino vina klase Chardonnay, Pinot Noir ili Pinot Blanc smatraju pravim burgundskim vinima. Burgundija je i domovina skupih i moglo bi se reći ekscentričnih vina, a u prilog tome govori da su malobrojni primerci klase Božule iz 18. i 19. veka dostizali astronomske cene na tržištu, čak do 50.000 dolara po boci. Šta je to što vinima Burugundije daje pravo da budu to što jesu? U najkraćem ona su specifičnog ukusa, pomalo sladunjava, ne baš posebnog izgleda, a cena im se bazira na maloj proizvodnji, izuzetnom kvalitetu, velikoj potražnji kao i istorijskom zančaju ove regije.

U podregijama Burgundije nalazi se više od 100 apelacija i puno malih vinograda o kojima brine više od 3.000 proizvođača, a sva vina podeljena su prema kvalitetu u četiri nivoa. U osnovni nivo ubrajaju se beli i crveni burgundci, jednostavna i pitka vina načinjena od dve pomenute sorte, koja dolaze sa bilo kog područja Burgundije. Slede vina koja nose imena sela iz kojih dolaze, a na etiketi se iza imena sela nalazi i oznaka vilage od kojih su najpoznatija Macon i Beaujolais. Vina sa oznakom premier kru svrstavaju se u treći nivo kvaliteta što je na etiketi predstavljeno odmah iza imena sela u kome se nalazi vinograd. U Burgundiji ima oko 500 premier kru vinograda. Kruna etikete i najveća titula koju može dobiti neko vino iz Burgundije jeste grand kru i za sada samo tridest tri vinograda imaju ovu laskavu titulu.

Što se belih vina tiče prapostojbina Chardonnay je Burgundija, a neka od najpoznatijih Chardonnay su Chablis, Mersault, Volnay, Puligny i Chassangne Montrachet koja je ekipa magazina Wine & Fine imala priliku da okusi. Kralj burugundskih vinograda prostire se od najjužnije podregije Maconnais, do najsevernije Chabilis, zatim u centralnoj podregiji Cote d’Beaune i nešto manje u Cote Chalonnaise. Chardonnay je umočio grozdove u čitavu skalu različitih stilova vina koja se prave od njega. Kako bi se reportaža sa Pro Wine sajam previše odužola izdvojili smo najtipičnije podregije kao bismo što bolje dočarali bela vina Burgundije.

 Domovina najcenjnijih burgundskih vina dolazi iz regije Cote d'Or – krečnjačkog grebena dugog 48 kilometara u pravcu sever-jug i širokog tek 8 kilometara u najširem delu.  Ipak kao najupečatljiviji primer je belo vino iz obalsti Chablis i zaslužuje posebnu pažnju. Ono je plod osobenost hladne i vlažne klime u severozapadnom delu Burgundije, koja doprinosi da Chardonnay tamo kasno sazre te daje vino visoke kiselosti. Tle koje je mešavina krečnjaka i gline tu takođe daje svoj doprinos pa ih zbog izražene mineralnosti i kisleosti zvou i”čelična” vina. Zrenjem vino gubi od ove osobine i postaje mekše, ali tu i leži njegova posebnost. Chabili vino “izbegava” odležavanje u hrastovim buradima, iako neki proizvođači koriste određenu količinu hrasta za svoje najbolje kuvee, posebno one sa zemljištem u jednom ili više, od sedam grand kru vinograda. Chardonnay iz Chablisa je zato belo vino koje svoju plemenitost razvija posle nekoliko godina provedenih u boci i koje u svom najboljem izdaju daje blago jabučno, ponekad privlačno biljno vino, s kiselošću osvežavajućeg limuna i jakog ali ne prevladavajućeg alkohola. Svi se slažu da upravo u tome leži esencija Chardonnay koji nije dozrevao u hrastu.

Sa druge strane jugoistočno do Chablisa, bela vina iz Cote d’Ora i posebno Cote de Beaunea predstavljaju vrhunac burgundskog Chardonnay jer se tu rodio taj čuveni Chardonnay iz hrasta. Vrhunska vina, često proizvedena u vrlo malim količinama što im gradi cenu, važe za raskošna i koncentrisana vina zlatno-zagasite boje jer su mesecima ležala u hrastovim buradima.  Imaju između 13-13,5 % alkohola, a aromom iznenađuju sve one koji su navikli na Chardonnay više voćnog ukusa. Chardonnay iz hrastvih buradi mogu da se pohvale ukusom zelenih mahuna, čak i kupusa, a Burgunđani će tvrditi da je za to “kriv” slavni terior, krečnjačka zemlja.

Sa juga Brugundije iz najveće podregije Maconnaisa stižu vina za svakodnevnu konzumaciju srednjeg kvaliteta, dok iz Beaujolaisa, najjužnije regije retko pretekne Chardonnay, ali se zato penušavo vino Cremant de Bourgogne upravo proizvodi šampanizacijom istog tog Chardonnay.

Svaki ćošak Burgundije, svaki čokot i red u vinogradu imaju svoju priču. Staru ali dobro upamćenu i pretočenu u vino. Držanje za tradiciju i kvalitet daje ima pravo na aroganciju kada stvaraju i govore o svojim vinima. Što kod nas nije slučaj. Ako bi se i mogle napravit paralele sa Fruškom gorom koja je pogodna za bele sorte vina na prvi pogled bi se učinilo da tu nema skoro ničeg zajedničog. Tle postoji, sve sa svojim usecima do duboke geološke prošlosti, vinova loza je pokazala tokom vekova da mu je Fruška gora prijatna domovina, želje i mogućnosti da se prave dobra vina, takođe ima. Ono što nikako ne ide u prilog je želja za brzom zaradom i nedovoljna radoznalost domaćih vinara. Za razliku do Burgndije gde se tačno zna koje vino i kada ide u hrastovu burad, gde nema kompromisa i dodvoravanja tržiptu, ovde se to radi gotovo nasumično pa se često dešava da kvalitetna vina budu “pregažena” drvetom. Time niko nije na dobitku, ni vinari, ni konzmenti. Ipak mesta za učenje od boljih, i za saradnju uvek ima upravo ovdašnjoj tradicionalnoj tvrdoglavosti.

I dok se preko nepca u sećanje urezuju ukusi Burgundije i njenih belih vina ostaje da poznavaoci vina i trgovci radoznalošću, željom za podelom znanjia i iskustva i smelošću, otvaraju vrata bugrunskim vinima na ovdašnje tržište. Za to svakako ima mesta ako se ima u vidu da se od prosečne godišnje proizvodnje vina sa oko 26.500 hektara dobije 1,5 miliona hektolitara vina, što bi bilo pretočeno u oko 200 miliona boca vina od kojih je dve trećine belih, a jedna trećina crvenih vina. Širok teren i veliki izbor, kako za početnike - zaljubljene u vino tako i za vrhunske tragače vinske istine jer pred sobom imaju “samo” okean ukusa burgundskih vina. Pitanje je samo koliko su konzumenti spremni za istraživanje?

Submit to FacebookSubmit to Google BookmarksSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Pratite nas

  

 

Google+