“MLADA VINA” FRUŠKE GORE

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Rating 5.00

I belo i crveno, pa roze i vinski proizvod bermet tekli su padinama Fruške gore i krvotokom mnogih generacija vinara, vinogradara i ljubitelja na raznim stranama, kroz razna vremena. Ipak vinska prošlost Fruške gore nije bila ispunjena samo lepim pričama o njenim, s pravom čuvenim, vinima na trpezama evropskih dvorova i oduševljenju krunisanih glava. Lozu su lomile loše godine, bolesti, ratovi i razni osvajači kojima ni vino, ni istina u vinu nisu bili ni najmanje inspirativni. Uprkos svemu, vinaska žila nekako se održala i svaki put uspevala da pronađe put do sopstvene renesanse. Podmlađivala se i oživljavala. Tako je, kako se čini, i u poslednjih petnaestak godina.

Fruška gora i njeni vinari zakoračili su ka budućnosti na iskustvu prošlih vremena i sa čašom “mladog vina” kojim uče tržište da bude otvoreno za posebnost ovdašnjih ukusa, za prihvatanje svetskih vinskih trendova, ali i da budu spremni na iznenađenja iz boca, koja će ih dočekati kroz koju godinu.

Posle ere litarskih niskokvalitetnih vina, vina za “mase” i velikih samoupravljačkih fabrika, te najezde vikend naselja na mestu vinograda, sporadično ali odvažno počelio je vreme buđenja krajem devedesetih prošlog veka. Rodili su se mali i mladi vinogradi, oživeli stari, pristigli novi ljudi i svež novac, počele da se sade nove i obnavalju stare sorte, krenule su da naviru ideje, uskovitlala se interakcija ponude i potražnje, skupila se smelost da se bori sa problemima, otpočelo zidanje modrenih vinarija. Osoben, autentičan ton, ove regeneracije i obnavljanja fruškogorskog vinogorja dale su stare porodične tradicije, zapisi na marginama “bakinih” knjiga recepata, šmek starih podruma i iskustvo i znanje koje je preneto novim generacijama. Tako se iz sna trgao i bermet, čuveni vinski proizvod, koji se pravio od “mladog vina” i  trošio od Božića do Uskrsa, i koji već nekoliko godina osvaja novu vinsku publiku i predstavlja zaštitni znak fruškogorskog vinogorja. Vremenom tehnologija proizvodnje bermeta je unapređena ali su recepture i dalje ostale tajna, što samo podcrtava njegovu osobenost.

Saradnja, kooperacija, zahtevi tržišta, ali pre svega konkurencija pokrenule su novi talas fruškogorskih vina. On je u uzlaznoj putanji i pokreće dobre stvari, ali i diže “talog”, otvara pitanja i probleme...U svakom slučaju sve su to neophodni sastojci da bi se stvari pokrenule i uhvatile pravi smer.  I stari i novi vinari koji su se upustili u vinski izazov na padinama Fruške gore, slažu se da vino služi da se pije i u njemu uživa, a ne da stoji na policama. Da vina treba prodati i da su najbolja baš ona koja nađu put do potrošača. Jednoglasni su da za taj put, “mlada vina”, vina koja su odležala tek godinu ili dve, moraju biti opremljena kvalitetom, posebnošću, pečatom vinarije, cenom na tržištu.  A kakvo će to “mlado vino” biti zavisi od mnogo čega. Od zemljišta i sorte, od vremenskih prilika, od tretiranja u vinogradima, od veštine i iskustva – od svega onogo što čini i što će u budućnosti činiti fruškogorsku vinsku priču– da se vino stvara u vinogradu. Nadgradnja je u rukama enologa, tehnologa, u buradima i bačvama, u podrumima, kupažama, veštini pretakanja, u količini kiseonika, temperaturi... I tek kada se poklopi svaki od činilaca kvalitetnog vina ono može pred konzumente. Iako je, kako kažu iskusni vinari, vino “uvek živo”, tek kada dozri i kada stasa, pred potrošačem počinje svoj pravi život.

A kada je to pravo vreme za vino? Kada dostiže svoj vrhunac? Kada je “zrelo” i kada je taj pravi trenutak da se predstavi vinskoj publici? Tragajući za tačnim odgovorom shvatate da je on u iščekivanju tog trenutka i izazovu dostizanja najboljih rezultata. Prema nekim opštim pravilima, “mlada vina” su sveža bela, stona, vina koje se piju tokom prve godine, dok crvena valja trošiti pre isteka druge. Dalji život vina zasniva se na tome da ono živi onoliko vremena koliko je potrebno da dostigne svoj maksimum. Zatim sledi spori pad kvaliteta. Literatura i praksa se slažu da taj proces traje i razlikuje se u zaivsnosti od sorte i berbe, i da se kreće od dve do pet godina. Za neke izuzetno dobre godine i do deset. Zato bi se moglo s pravom smatrati da uspeh vina sa Fruške gore zavise od zaloga baš tog “mladog vina” jer ono predstavlja budućnost koja se već otvara u odležalim ali i u naznakama budućih arhivskih vina.

Teroar Fruške gore dovoljno je prostran za razne sorte. Vinari su neke sorte nasledili, neki su pak birali po sopstvenom ubeđenju i osećaju. Jedno je za sada sigurno - uspeli su da u istu čašu sliju dva odgovora, dve istine – jednu poznavaocima i probiračima, a drugu onima koji tek kreću u potragu za vinskom istinom, za “svojim” vinom. Uspeli su i uspevaju da odgovore ukusima, navikama i potrebama ovdašnjih konzumenata ali i da prate svetske trendove koji poslednjih godina u prvi plan ističu “mlada”, sveža, voćna vina. Na platoima i obroncima, u okrilju kontinentalne klime i blizine Dunava, svoje mesto našle su od autohtonih sorti, Vranac, od starih Portugizer, od domaćih ukrštenih sorti Župljanka, Neoplanta, Sila, te Liza i Petra, a od preporučenih tu su Italijanski i Rajnski rizling, Traminac, Sauvignon, Sirmijum.... Zbog klimatske specifičnosti malo ranije dozrevaju i donose malo više šećera u odnosu na vina iz drugih krajeva Vojvodine. U redove nabrojanih, poznatih sorti, neki od vinara, kako kažu, iz želje da probaju da nešto novo ponude tržištu, dodali su i Petit Verdot i Marselan.

 I pored sporadičnih redova “egzotičnih” sorti koji će poslužiti traganju za novim ukusima, odomaćena sorta na Fruškoj gori jeste Italijanski rizling razasut u gotovo više od polovine vinograda, pa krajnji rezultat u proizvodnji podiže u korist belih vina.  Ipak sve više se kao “mlada vina” uz Rizlinge i Chardonnay, traže i proizvode, roze vina, pa čak i mladi Game, Vranac i Crni burgundac. Ta vina nosioci su proizvodnje u vinarijama. Sa druge strane, količine koje “preteknu”, otvaraju prostor za usavršavanje i doterivanje ukusa, opštih i posebnih standarda kvaliteta, i što je najinspirativnije, ostvljaju mesta eksperimentisanju. Mogućnosti su raznolike, u zavisnosti od sorti i vremena zrenja, količine šećera i alkohola, do kupaža, odležavanja u bariku, u bocama...

Iako na prvi pogled deluje da proizvodnja “mladih vina” ne predstavlja tako složen i veliki izazov kao što je slučaj sa odležalim vinima, mogla bi da se uporedi sa kroćenjem mladih, divljih konja. Jer kao i za konje i za vino su potrebni veština, iskustvo, znanje i odvažnost, umeće kako ga negovati, kada ga početi brati, kako iz njega izvući ono najbolje što može da ponudi, a u isto vreme mu sačuvati svežinu, jačinu, karakter...I na kraju, kako i sledeće godine odgajiti za nijansu bolje vino.

I dok čokote raznih sorti Fruška gora nosi na svojim plećima, dok grožđu sunce daje slast, vetrovi i obale nekadašnjeg ostrva u Panonskom moru kroje karakter, a Dunav određuje tempo, dotle se ljudsko znanje, veština i ruke izbrazdane naslagama vinarske tradicije trude da otvore stare i nove vinske tokove. Zbog truda generacija vinara iz prošlosti, zbog smelosti i entuzijazma današnjih vinara Fruške gore, zbog toga što može da se odgovori ne samo zahtevima domaćeg tržišta, već i da se ponudi nešto sasvim novo, zbog kvaliteta i na kraju želja i potreba ljubitelja vina, treba podržati svaki, pa i minijaturni korak napred u proboju fruškogorskih vina, i “mladih” i odležalih, na domaću i svetsku scenu.

Submit to FacebookSubmit to Google BookmarksSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Pratite nas

  

 

Google+