NJ.K.V. KUPAC

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Rating 5.00

„Vino je jedno od šest pića koja su menjala istoriju sveta“ rekao je Tom Stendidž u  svojoj knjizi i time nam doneo novi, vinski pogleda na svet i istoriju. Od Antičke Grčke do danas, i vinari i svi oni koji su u  njemu osetili slast života i prirode, tragaju za onim najboljim. Jedni da ga proizvedu, drugi da sa njim žive i u njemu uživaju. U današnje vreme obilja ponude, koja zapljuskuje sa svih strana, i kvalitetom i cenom i marketingom, teško je tek rođenom zaljubeljeniku u vino da se snađe i da od „drveća“ sagleda svoj put kroz čarobnu vinsku šumu. Koliko mu u tome mogu pomoći ocene vina u brojkama i stručnjaci za vina? Koliko treba da veruje sopstvenom instinktu? Gde da nađe informacije? Od koga da nauči? Ko ima autoritet da oceni nešto za čim svet traga od antike do danas?

Vinsko tržište je, zadnjih petnaest godina, u uzlaznoj putanji u Srbiji. Svet se već odavno vrti po vinskim osama, a edukacija potrošača kod nas ostala je zarobljena u socijalističkim dekadama. I broj stručnjaka, ali pravih, kod nas, i njihova aktivnost još su miljama daleko od krajnjih konzumenata zbog kojih su tu. Stidljivo se pomaljaju iz ponekog intervjua u stručnim magazinima, a na televiziji u eri skandala i senzacija za ovakve priče ne ostaje mesta.

Vino postoji zbog potrošača, koji ga kupuju, pa sa tim stiču i pravo na utisak. Lepo je čuti stručan komentar, ali u poslednje vreme je, kako se čini više "stručnjaka" nego potrošača. Laiku, nekome ko želi da proba crveno, belo, roze ili penušavo vino, teško da će karakteristike vina sublimirane u bodovnu skalu puno toga reći. Ali iskren i kontinuiran pristup, dobar opis i prave smernice „ekipe sa druge strane boce“: somelijera, enologa, vinskih kritičara, može mnogo toga da popravi i unapredi. Njihov rad, inspiracija, znanje i iskustvo u službi su spajanja vina i ljudi u srećnu okolnost traganja. Svako od njih ima svoje mesto u vinskom svetu i sa razlogom postoje, ali s obzirom na situaciju kod nas i na gomilu nedorečenih rešenja i odgovora teško je ne oteti se utisku da i na ovom polju vladaju zakoni šume.

Paradoks je činjenica da zanimanja enolog i somelier doživlajvaju pravi bum kod nas iako i dalje postoji veliki nesklad između ponude, kvaliteta i cena na tržištu, i mogućnosti saznavanja novog vinopije. Ostaje mu Internet kao izvor informacija, poneki magazin, reč prijatelja, ali na kraju i ono najpouzdanije - spostveni osećaj. Needukovanost visnkog tržišta tako rađa predrasude i pravim stvarima umanjuje vrednost, a podstiče lažni sjaj. Pošto je znanje moć, tako bi vinski alfabet trebao i morao da bude dostupan i pristupačan svima, da neometano protiče, jer samo je pravo znanje ono koje se deli i tako uvećeva. Potrebno je ponuditi jasna, kratka i dostupna objašnjenja i permanentno bombardovati terminologijom, ukusima i vinskim izazovima. Samo tako zagolicanog nepca i mašte potrošači će krenuti u osvajanje vinskih istina. Sa druge strane trebala bi da ih čeka ispružena ruka stručnjaka. Dok se to ne desi trebalo bi se zapitati ko je ko u ocenjivanju vina i šta, kako i ko može da ponudi apsolutno tačnu i pouzdanu ocenu vinu?

Poslednjih godina, u vezi sa vinom, često čujemo reč somelijer. Po definiciji on je vinski stjuart, treniran vinski profesionalac, koji radi u vrhunskim restoranima i koji je specijalizovan za usluživanje vina. Po nekima, somelijer je vinski konobar. Zadužen je za nabavke vina, skladištenje i rotaciju u vinskom podrumu. Radi i na razvoju vinske karte, a sa šefom kuhinje na uparivanju hrane i vina. Direktno kontaktira sa posetiocima restorana i posao mu je da se stara o njihovom ukusu i budžetu. Pa ipak obuka za somelijera je tek početni korak u profesiji u kojoj se učenje nikad ne završava. Kod nas, ni standardizacije ugostiteljskih objekata nisu dovršene i usklađene pa je pitanje gde je somelijer sticao iskustvo? Nije isto radtiti u inostranim de luks restoranim i hotelima sa pet zvezdica, na kruzerima gde noć provodite sedam metara ispod palube, a danju služite sva moguća svetska vina najrazličitijoj klijenteli, ili pak u ovdašnjim restoranima od unutrašnosti do Beograda ili Novog Sada. Kao što somelier procenjuje vas, procenite i vi njega. Tražite njegov savet kad god ste u prilici. Ali uvek pratite unutrašnji osećaj.

Sledeći na skali autoriteta za ocenu, procenu i kritiku vina su enolozi. To su visokoobrazovani stručnjaci, koji proučavaju i istražuju vino i njegovu izradu od trenutka sadnje grožđa do arhiviranja vina. U grupama za degustaciju enoglog je obavezan, a neretko se dešava da u istoj osobi imate i enologa i somelijera. Uz obrazovanje i ovde je iskustvo jedan od osnovnih parametara. Imamo dobre fakultete, teren i tradiciju pa u kritiku enologa možete imati više poverenja.

Na vrhu vinske piramide bio bi vinski kritičar. Da, ako u sebi ima znanje i iskustvo enologa, veštinu somelijera, nezavisnost od proizvođača i trgovaca, veoma razvijenu senzoriku... Kritike vina, koje možete naći od knjiga i novna do Interneta ili u vidu flajera kada kupujete vino, jesu od koristi mnogo više od ocene. Neka od najpoznatijih svetskih imena vinske kritike su  Džejms Laube urednik Wine Spectator, Robert Parker izdavač Wine Advocate, Alen Medous izdavač Burghounda, Dženis Robinson iz British Master of Wine i drugi. Svaka od ovih imena, i još neka, zaslužuju sate i sate proučavanja njihovih biografija, pa ipak u vreme velikih lobija, megakorporacija i globalizacije pitanje je koliko njihove kritike i ocene ostaju imune na sav novac koji se vrti u toj priči? Postavlja se pitanje, da li je njihova senzorika baš sasvim savršena i nepogrešiva?  I pored svog iskustva i znanja vinskih kritičara, mora se priznati da još niko nije prodro do suštine i razložio vina do njegovih najtananijih niti te ih tako deteljno ocenio. To bi u najboljem slučaju mogla da uradi neka supersenzorička mašina ili nekakav superkompjuter. Na kraju krajeva, u liku vinskog kritičara treba da su, ako ne rođeni a ono do savršenstva isprofilisani i somelier i enolog i ljubitelj vina, senzoričar, vrsni degustator, ali i poklonik biranih reči, poznavalac kulture, filozofije, istorije, bontona...Naspram vinskog početinika, reklo bio se, vinski kritičar dođe kao Golijat.

Na sve ovo treba reći i šta podrazuemva degustacija, koja se kod nas dobrim delom shvata kao okupljanje u kafeu, restoranu ili vinskom podrumu radi degustacije i ocenjivanja vina. Ono se obavlja čulima vida, njuha i ukusa i to u specijalnim prostorijama namenjenim degustaciji. Pri ocenjivanju koristi se najčešće blind test – kada se iz specijalnih degustacionih čaša, u prostoru prilagođenom degustaciji, probaju vina koja se iznose pod šifrom. Skala je američki izum i rangira vina od 50 do 100 bodova. Pri tome treba dodati i karakter svakog člana degustacionog tima, njihove navike, lične sklonosti, raspoloženje... Svako je osetljiv na čulne nadržaje, ali niko ne može da istim intenzitetom oseti isti nadražaj.

I na kraju, osnova vinske pramide su potrošači. Bez osnove nema ničega. Zato i „Gospodin kupac“ treba da se bavi isporobavanjem, degustiranjem, traganjem. Zbog osnovnog prava potrošača, da razvija svoj stav o vinima, prema ličnoj percepciji i osećaju, i da u datom trenutku stvori samostalnu ocenu kvaliteta. Zbog toga što će samo takvim pristupom pomoći i porizvođaču. Zbog nespremnosti ovdašnjih proizvođača, somelijera, vinskih kritičara i drugih da pohvalu shvate samo kao kompliment, a kritiku kao vetar u leđa za dalje korake u podizanju vinske kulture, kao i zbog nedostatka uslova za obavljanje stručnih degustacija, od ovog broja Wine & Fine magazin prestaće sa ocenjivanjem vina. Neka vino komentarišu oni koji ga kupuju, a ne oni koji su plaćeni da komentarišu...

 

Submit to FacebookSubmit to Google BookmarksSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Pratite nas

  

 

Google+